Plejmejker Maksić o svom viđenju sezone i ekipe...

Nastavljamo sa upoznavanjem igrača KK Železničar i sledeci je Uroš Maksić, prepoznatljiv po svojoj energiji i fenomenalnoj odbrani. Momak koji svakoj utakmici pristupa kao najbitnijoj, ostavlja sve na terenu i jedan od igrača sa dužim stažom u našoj ekipi. Popričali smo malo o ovoj sezoni, ali i još nekim stvarima.



Uroš Maksić

Borbeni Maksić protiv Radničkog

KK Železničar 2018/2019

Sad kad ste pred ulaskom, sve deluje lepo, ali kakvi su bili ciljevi na početku, nakon gorkog ukusa koji je ostao nakon prošle sezone kad ste imali 23 pobede i samo 7 poena vas je delilo od ulaska u viši rang?

Pre svega veliki pozdrav za sve koji ovo čitaju. Na početku sezone naše želje jesu bile vezane za ulazak u viši rang, ali smo to nekako stidljivo iznosili i krenuli smo polako sa treninzima i od utakmice do utakmice. Kako je liga odmicala, pratili smo glavne konkurente, njihove igre, a naše ambicije su se povećavale iz kola u kolo. Liga je ove godine dosta jača nego prethodne, a znajući koliko nam je malo trebalo prošle godine, svaki meč je bio za dozu puniji energije, srčanosti i borbe. Kao ekipa smo sazreli, dugo godina smo zajedno i ono što se desilo prošle godine nas je dodatno ujedinilo i pojačalo naše želje da svima pokažemo da nismo ekipa koja uvek gubi velike mečeve. Ove godine smo pobedili sve svoje glavne konkurente, i zaista mislim da smo odnosom prema igri, klubu, treningu i utakmicama najviše pokazali od svih.

Ekipa je jedna od starijih, i iskusnijih u ligi. Ova godina je reklo bi se dokaz da je to bilo od velike pomoći?

Pa upravo tako, naše iskustvo, tačnije iskustvo starijih igrača u ekipi je u mnogim utakmicama bila prevaga. Naša ekipa, kao što sam već naveo, dugo igra zajedno i dugo igra ovaj rang takmičenja, znamo sve protivničke ekipe, igrače, trenere, od svih znamo šta možemo da očekujemo i uz nase zajedništvo to je bila jedna od veoma bitnih stavki koja je zaslužna za naš rezultat. Stariji igrači svojim savetima mnogo su pomogli da ostatak ekipe odigra zaista zrelo, a uz našu energiju koja je uvek prisutna, to je svakako dobitna kombinacija. Napadački potencijal naše ekipe svakako zaslužuje veći rang, a uz odbranu koju smo ove sezone odigrali jako dobro, jasno je da smo zaslužili ovaj rezultat.

Svako ko je nosio dres Žela zna da je to ipak odredjeni prestiž i poseban dres, kako vi gledate na to?

Nositi dres Železničara iz Čačka je svakako ogromna stvar. Toliko velikih imena i stvari je naš klub dao košarci na ovim prostorima i naravno da se osećam jako ponosno što sam deo ovog kluba. Na svakom koraku u košarkaškoj Srbiji možete da slušate o legendama koje su igrale i radile za naš klub, namerno ih neću imenovati da ne bih nekoga izostavio. Sve je jasno kada se vidi ko je bio naš gost na otvaraju renoviranog Želovog igrališta. Pokušavam mlađim igračima u klubu da prenesem i objasnim šta to znači igrati i biti deo čuvenog Žela iz Čačka, a kada to shvate u potpunosti, ne mogu, a da ne daju svoj maksimum i na treningu i na utakmicama.

Evidentno je da u poslednjih nekoliko godina Žele nije dovoljno propraćen, i jednostavno nažalost malo se zna o ekipi. Koji je vaš odgovor na to i kako vi vidite čačansku košarkašku scenu?

Nažalost u našem gradu se uopšte ne govori o sportu koliko bi trebalo, pa samim tim i o Želu. Ne znam šta je razlog tome, ali smatram da grupa momaka kao što smo mi, koja radi, a uporedo i trenira svakodnevno, koja je sve ovo izborila isključivo zahvaljući sebi i bez ičije pomoći, koja daje svaki atom snage, volje i želje za ovaj sport, pa čak i na ovom nivou zaslužuje mnogo više pažnje i prostora u medijima. Svesni smo da je Borac za veliku većinu u gradu broj jedan košarkaški klub, ali to nikako ne sme da znači da ostali klubovi ne dobiju tretman kakav zaslužuju. Košarka u Čačku je reklo bi se po rezultatima Borca, a sada i nas, u nekom vidu uspona, međutim to je samo lažna i prividna slika. U Borcu igra mali broj Čačana koji imaju zapaženu ulogu, kadeti i juniori tog kluba se već sa šesnaest, sedamnaest godina odlučuju za odlazak u inostranstvo, druge gradove u Srbiji, a uprava Borca ih se tako lako odriče. Kod nas je slika malo drugačija, momci koji ne dobiju prostora u Borcu, Mladosti, svoju sreću i minute traže kod nas, ali dolaze sa pogrešnim stavom, vizijom o tome kako bi sport uopšte i trebalo da izgleda, naravno čast izuzetcima. U momentima kada sam ja počinjao, vrlo dobro sam znao i šta znači biti junior Žela, a tek kasnije i senior. Na sve starije igrače sam gledao sa izuzetnim poštovanjem, svaki trening mi je bio zadovoljstvo gledajući i učeći od njih. Bilo mi zadovoljstvo da budem deo ekipe, da svoje minute dobijam na kašicu i to uglavnom u defanzivnim zadatcima. Sada je situacija dosta drugačije, mlađi momci ne shvataju prave stvari i vrednosti sporta, ne shvataju šta znači biti deo kluba sa ovakvom istorijom. Ova godina jeste dobra za košarku u Čačku, prvi za to je zaslužan Borac, nakon toga i mi, međutim nećemo zaboraviti i ekipu Morave, koja takođe ima ozbiljne šanse da se plasira u viši rang. Iako su to ekipe koje mahom čine stariji igrači, nadam se da će što pre krenuti talas mlađih momaka koji će se afirmisati u ovim klubovima.

Publika koja je redovna na vašim utakmicama je uvek bila uz vas i u pobedama i porazima, a čini se da je sad sve više ljudi koji su na Želovim utakmicama?

Tako je, mi imamo našu stalnu publiku koja je sačinjena od naših roditelja, prijatelja, devojaka i oni su uvek bili tu za nas i njima dugujemo ogromnu zahvalnost za sve. Naši rezultati su privukli i ostale ljude iz grada u našu malu halu i meni je izuzetno drago zbog toga. Naravno da je veća satisfakcija igrati pred punim tribinama, to nas natera da damo i onaj poslednji deo snage koji može biti preloman. Nadam se da će ljudi nastaviti da dolaze na naše utakmice, igramo lepo, napadački, sa puno šuteva i verujem da ako jednom dođu, posle toga će biti redovni na našim utakmicama.

Važite za jednog od najenergičnijih igrača koji ostavlja sve na terenu. Kako ste vi zadovoljni ovom sezonom?

Za mene je ova sezona puna uspona i padova, izlazim iz jako teške povrede i dugo sam se mučio da dođem do željene forme. Ne mogu da kažem da je ova sezona za mene individualno bila vrhunska, ali sam izuzetno zadovoljan s' obzirom na celokupnu situaciju iz koje sam izašao. U svakom momentu na terenu dajem sve od sebe, nekada to da očekivani rezultat, a nekada ne, ali energije i želje nikada neće faliti s' moje strane. Svoju ulogu u ekipi sam pronašo, trudim se da se moji saigrači na terenu osećaju što konfornije, pa sebi uvek volim da postavim zadatak čuvajući najbolje protivničke igrače, dok sa druge strane našim odličnim napadačima pokušavam da stvorim što više prostora u napadu i da i za njih kreiram što više. Jednostavno, trudim se da ekipi uvek pružim ono što joj je u određenom momentu potrebno. Košarka je timski sport, a mi smo pre svega ekipa i to nas, nadam se vodi u B ligu.



Uroš Maksić

Kako opisujete atmosferu u svlačionici i generalno vaše saigrače i drugove?

Upravo je to prava stvar, drugovi. Godinama smo zajedno, godinama delimo i dobro i zlo i na terenu i van njega, slobodno mogu da kažem za sve svoje saigrače da su moji prijatelji i na terenu bih ja dao sve za njih, kao i oni za mene. Poslednje dve sezone su sezone u kojima nije manjkalo drugarstva i zajedništva u svlačionici i naravno da se to odnosi na rezultate. Dišemo kao jedan, svaki trening i utakmicu nosimo kao ekipa, ali i svaki izlazak u grad takođe. Ne može se desiti da vidite nekoga od nas samog, uvek je tu deo, ako ne i cela ekipa. Timski duh je izgrađen onako kako duži niz godina pokušavamo da uradimo i samo nam ostaje da se nadamo da ćemo tako nastaviti, a ne vidim razlog zbog kog ne bi.

Podsetio bih sve da je u ponedeljak prva meč lopta za ulazak u viši rang protiv KK Jagodina i pustiću vas da i vi pozovete ljude da dodju i da vas podrže?

Utakmica koja predstoji je jedna od najvažnijih godinama unazad i ne mogu da opišem koliko nam znači svaki gledalac na tribinama. Ovom prilikom bih pozvao sve da u ponedeljak u 19h dođu i podrže jednu pravu sportsku priču. Priču koja traje i koja će trajati. Momke koji su sve ovo uradili samo uz pomoć ljubavi prema sportu i jednih prema drugima. Na početku sezone bili smo otpisani, mnogo klubova je isticalo kandidaturu za viši rang, svi ti klubovi i momci su bili dosta poštovaniji od nas, svi oni su s' ciljem dovedeni u različite klubove kako bi napravili rezultat, međutim, naša priča je totalno drugačija i želimo da to svi vide i prepoznaju momenat. Da svima pokažemo da je, bez obzira na sve, Čačak i dalje grad košarke, a da Železničar još uvek može da napravi rezultat vredan pomena i ponosa!

Zahvaljujemo se Urošu na izdvojenom vremenom i nadamo se da ćemo se u što većem broju videti u pondeljak 25.03.2019. od 19h u Prehrambenoj školi i pozdraviti ove momke jer oni to sigurno zaslužuju.


Ćihu, ćihu sledeća stanica B liga.