Istorijat
Ovako je počelo...
Košarkaški klub Železničar osnovan je 1949. godine. Deo terena na kom su rasle vrbe i topole pored železničke stanice očistila je grupa železničara iz Čačka i okoline. Topole i vrbe zamenila je šljaka, a postavljeni su koševi sa tablama od lima. Prvi gosti bili su juniori košarkaškog kluba Borac. Žele je izgubio tu utakmicu, ali je tada nastao, pokazaće su u narednim godinama jedan od najprepoznatljivih klubova stare Jugoslavije. Jedan od osnivača Milovan Vulović je ujedno bio i prvi trener našeg kluba koji je sakupio Risima, Šaju, Miša, Prša, Grada i druge koji su činili prvu seniorsku selekciju košarkaškog kluba Železničar Čačak. Početak, kao i svaki, bio je težak, ali ljudi oko kluba zajedno sa igračima su bili uporni da naprave dobar i zdrav klub koji vec skoro 70 godina postoji i postao je simbol kako i Čačka tako i košarkaške scene Srbije i šire. Dobro se zna da kad se kaže igrao je u Železničaru to odjednom nosi težinu i ozbiljnost, odmah se zna da je to “učen” I kvalitetan košarkaš, neretko opasan košgeter. Možda je Željko Obradović, jedan od najboljih trenera sveta, najbolje opisao naš klub – “Taj klub je sinonim vrhunskog rada sa mladjim kategorijama I I svi znaju da ću, kad je reč o tome, najpre pomenuti Žela.” Možda I najznačajniji uspeh je osvojena juniorska titular prvaka Srbije 1970. Godine. Tada su u ekipi bili Milan Petronijević, Zoran Biorac, Vukašin Spasović, Miloš Bohinjac, Dragan Kićanović… Nedugo zatim Kićan I Biorac bili su članovi kadetske reprezentacije Jugoslavije koju je vodio Mirko Novosel, koja je 1971. osvojila titulu prvaka Evrope. Već 1972. kadeti našeg kluba osvajaju titulu prvaka Jugoslavije I tada najveću titulu u istoriji čačanskog sporta. Kako godine prolaze uspesi mladjih kategorija Žela se nastavljaju I 1976. juniori opet osvajaju prvenstvo Jugoslavije, a neki od igrača te ekipe bili su Radoslav Šljivić, Draško Vučetić, Vlade Androić, Savo Kovačević.. 1988. Želovi junior bili su jugoslovenski vicešampioni, ispred Partizana I ljubljanske Olimpije dok se šampionskom titulom okitila ekipa Zadra koja je ujedno bila I domaćin turnira. Tadašnji tim činili su Nenad Bukumirović, Saša Savić, Nikola Jovanovic, koji je bio najbolji igrač turnira iako je MVP priznanje ipak otišlo u ruke domaćem igraču. Klub su sa klupe predvodili Miloš Bohinjac I Milan Petronijević. I dalje se čeka na neke nove momke koji će vratiti Žele u sam vrh mladjih kategorija na košarkašku scenu Srbije.
O čačanskoj košarci priča se sa velikim respektom, a kako I ne bi kad u vreme stare Jugoslavije, kad je naša košarka bila u evropskom vrhu, imali smo Borac u prvoj saveznoj ligi, a Železničar u drugoj. Sem Beograda to nije imao nijedan grad u Jugoslaviji. Zanimljivo je da je Žele imao dosta igrača koji su bili reprezentativci, ali nikad nije nastupao u Prvoj A Saveznoj ligi. Uvek u vrhu Prve B Savezne lige, čak 2 puta toliko blizu, oba puta je samo pola koša odlučivalo da naš klub nikad ne zaigra u najvišem rangu. Žele je uvek bio rasadnik velikih košarkaških talenata od kojih su neki napravili zavidne karijere. Dovoljno je napomenuti imena Dragana Kićanovića ,koji je sinonim za Žele, Željka Obradovića, Vlada Androića, Radsiava Ćurčića koji je nastupao I u NBA ligi za Dallas Mavericks-e, Darka Rajakovića koji je prvo stažirao kod našeg čuvenog trenera Milana Petronijevića, a sada je pomoćnik Biliju Donovanu U Oklahoma City Thunder-u.
Svako ko je bio Želovac makar na kratko, nosi Žele zauvek u srcu. Mnogi govore puni emocija kad pričaju o Želu. Tome je verovatno doprineo i Želov turnir. Nije bilo klinca koji je smeo da preskoči ovaj turnir, zapravo do današnjeg dana glavna nagrada osvajanja Želovog turnira je prestiž. To je uvek nosilo i nosiće odredjenu težinu. Iako je sada 3x3 neka nova basket disciplina, stari 3 na 3 se još uvek igra na Želovom sa istim žarom kao nekada. Tribine igrališta su i dalje pune i čeka se da se pojavi neki novi Kićan, Šljivo... Ozbiljnost basketa na želovom igralištu najbolje je opisao Dragan Kićanović rečima – “Lakše mi je bilo da igram protiv SSSR-a nego da dobijem basket na Želovom.”
KK Železničar 1951.
Juniorski prvaci Srbije 1970.
Juniorski prvaci Srbije i Jugoslavije 1976.
Prvi tim Železničara 1976.
Igrači, uprava i prijatelji uveličali veče Rajka Vasovića
KK Železničar - BC Panathinaikos 2002.
Kad se priča o Želu mora se napomenuti i isto toliko čuveni bife koji je odmah pored terena. Mesto za opuštanje, šalu, druženje svih pravih Želovaca i onih koji vole Žele. Mnoge anegdote se mogu čuti u bifeu, a na leto kad je turnir, bife postaje mali za sve goste. I on kao i klub nosi svoju posebnu draž. Generacije Želovih igrača su se menjale i ta tradicija se nastavlja i dalje, te smo tako pre samo par meseci ispratili dugogodišnjeg igrača prvog tima Rajka Vasovića u zasluženu penziju. Igrači, treneri, rukovodstvo kluba i prijatelji u bifeu, kao što je nekad i bilo, da se ispoštuje tradicija i isprati igrač koji je ostavio dubok trag u čuvenom Želu.
Klub je danas u I Srpskoj ligi zapad, već nekoliko godina u samom vrhu. Prošle sezone, koja je bila jedna od boljih u poslednjih nekoliko godina (23 pobede i 3 poraza) samo 8 poena delilo nas je od ulaska u I B ligu Srbije, ali falilo je i malo sportske sreće. Rad i trud koji se ulaže da Žele se vrati na stare staze uspeha, ulivaju nadu da će se to uskoro i dogoditi. Nakon skoro 70 godina naš teren je dobio i nov izgled uz pomoć kompanije Mozzart i Želovo igralište sad izleda još lepše, ali su zadržane stare betonske konstrukcije koje su svedok i podsetnik na neka stara vremena i koje su jedinstvene u celom regionu. Na otvaranju terena bio je pristuan veliki broj ljudi kao i legendi kao što su Dušan Duda Ivković, Željko Obradović, Dragan Kićanović, a teren je svečano otvoren utakmicom prvotimaca Borca i Železničara. Nadamo se da ćemo opet dočekati i nekog od velikana, kao što nam je veliki prijatelj kluba i jedan od nas Želovaca, Željko Obradović i omogućio 2002. kad je organizovana prijateljska utakmica sa višestrukim evropskim prvacima Panathinaikos-om iz Atine, koja je zbog loših vremenskih uslova odigrana ipak u Hali Borca umesto na Želovom igralištu.